„СРБИЈА - Национална ревија”, број 97
РЕЧ ПРЕ
Нанизале се опет годишњице, округле и речите. Ако им се бар мало посветимо, не можемо превидети ко нам претходи и шта то значи. Рецимо годишњице рођења Надежде Петровић (150) и Радоја Домановића (150), Милоша Црњанског (130), Светлане Велмар-Јанковић (90), Драгоша Калајића (80)... Није мањи низ ни годишњица кончине. Поменимо, на пример, Јована Дучића (80) и Десанку Максимовић (30). Обележаваћемо их као да потврђујемо своје име.
„Постоје деценије кад се ништа не дешава и недеље кад се дешавају деценије.” Ово друго за нас је сасвим обична ствар. <
САДРЖАЈ
Увођење
Одбрана од привиђења
Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ
Албум
ИЗМЕЂУ НЕЗАБОРАВА И ЕПОХАЛНОГ МРАКА
Земља наша
Бележница
ПРЕСТОНИЧКИ ГРАД У ГРАДУ, ПРЕКО САВЕ, У РАВНИЦИ, СЕДАМДЕСЕТПЕТОГОДИШЊАК
Добри стари Нови Београд
Кафана под тим именом постоји од 1924, лист од 1930, удружење од 1932. У то време архитекта Брашован насликао је уљем на платну своју визију „Нови Београд”... Припремни радови за подизање првих грађевина почели су 1947. Осим професионалних градитеља, у наредним годинама и деценијама учествовало је скоро две стотине хиљада омладинаца и других акцијаша-добровољаца у девет стотина бригада из целе Југославије. Ницали су павиљони, солитери, блокови, булевари... Дуго је то било „далека периферија”, „велика спаваоница”, „највећа касарна на свету”. Али одавно није тако. Данас је тај оплемењени простор најмодернији део српске престонице, где стамбени и пословни квадрати достижу невероватне цене
Пише: Милош Лазић
Ходочашћа
МАНАСТИР ОЗРЕН, У СРПСКОЈ, СПОМЕНИК ВЕРЕ И ИСТРАЈНОСТИ
Белег краља Драгутина
По предању, потиче из немањићке „северне краљевине”, са краја XIII и почетка XIV века, али је од тада више пута рушен и обнављан. Брањен је од многих непријатеља кроз столећа, видљивих и невидљивих. Данас чува делове моштију Огњене Марије, Светог Николе, краља Драгутина и кнеза Лазара, Светог Флавијана Картагинског... И мошти чувају њега. Манастир Озрен, непомерљив као планина по којој носи име, има велики значај за православне западно од Дрине
Текст и фото: Ивана Стојановић Шешлак
Даљине
У ЖИВОПИСНОМ МЕКСИКУ, ПРЕПЛЕТУ РАСА, ЦИВИЛИЗАЦИЈА И СВЕТОВА
У закопаном огледалу
Најмногољуднију земљу Латинске Америке, мешавину хиспанске културе и оне која јој претходи, спој праамеричке цивилизације (Маје, Астеци, Толтеци...) и модерних достигнућа, можете сагледавати на много начина. Од помоћи су Карлос Фуентес и Октавио Паз, Фрида Кало и Дијего Ривера, али незамењиво је оно до чега ћете доћи сами. Престоница Мексико Сити, са двадесет три милиона становника, налази се у Долини проклетих. Не треба заобићи изузетне музеје, огромне паркове, уличне пијаце, мексичке пирамиде, градове Теотихуакан и Гуанахуато, као ни варива од куваног кактуса
Текст и фото: Нада Зорић
Досије
КРАТКА ИСТОРИЈА ГАЛИПОЉСКИХ СРБА
Подвиг трајања
Знамо их као сремске сургуне, прогнанике. Када су 1521. Турци освојили сремску деспотовину и Београд, и српско становништво из Срема присилно је пресељено, али не у Цариград као Београђани. Насељено је у девет места на ободу Тракије и улазном делу Галипољског полуострва, највише у Бајрамич. Разне су потресе преживели за пола миленијума, метеже и ратове, пљачке и збегове, одласке и повратке. Али нису престали да буду Срби ни да у кући говоре српски. После Балканских ратова коначно су морали да узмакну ка матици, која више није ни постојала. Њихови последњи пламичци догоревају у овим нашим суморним данима. „Кад би нас, синко, имао бар неко оплакати, па би и то било нешто”
Текст и фото: Милоје Ж. Николић
Годишњица
ЈЕДАН НЕОБИЧАН ИНТЕРВЈУ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ (1893–1977), ПРЕ ТАЧНО ПОЛА ВЕКА
Ако очи буду издржале
Сваки поет има, у свом стварању, поједине чинове, као у театру, у драми. Ако се развија, прави песник је увек занимљив, чак и у старости. Поезија, литература уопште, код нас је вољена; тога има још само у Русији. Немојте да верујете оним писцима који не умеју да пишу. Сваки писац уноси у књиге нешто што јесте, али то не значи да уноси онако како је било. Кад остарите, онда обично критичари престану да вас нападају, не смештају вам неистине, не праве вицеве. Ви или налазите смисао у своме животу, или га не налазите, па макар се радило о томе да сте ђубрили земљу, или књижевност. Осам година радим на књизи о њему, а педесет година сам се интересовао о Микеланђелу. Прави песник не може умрети пре него што испуни своје ја, своју судбину
Разговарао: Јован Пејчић
Лира
ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ОД СМРТИ ДЕСАНКЕ МАКСИМОВИЋ (1898–1993)
Велика дама српске поезије
Била је добри дух Србије и њене тајне. Од Пандуровићеве антологије из 1921. је у врху српске књижевности. Описујући Десанку међу великим писцима свог доба, Душко Радовић је закључио: „Снежана и седам патуљака”. Избори из српске љубавне или родољубиве поезије незамисливи су без ње. Без књиге „Тражим помиловање” или песме „Крвава бајка” као да нема ни Србије. Откако је Десанка сахрањена у тамошњој порти, Бранковина је неизоставни знамен српске песничке географије, налик Ловћену и Стражилову
Пише: Драган Лакићевић
Палета
СЛИКАРКА НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ (1873–1915), ВЕЛИКО ИМЕ СРПСКЕ КУЛТУРЕ, РОЂЕНА ПРЕ ТАЧНО ВЕК И ПО
Непрецењив значај
Једна је од најзначајнијих Српкиња, једина жена чији се лик налази на некој српској новчаници. Образована и свестрана, умела је да буде прва и да помера границе. Знала је да слика на начин старих мајстора, но експресионизам је био њен избор. Била је светска жена, права Европејка, али није имала никакве илузије о односу Европе према Србима. Била је у жижи авангарде а патриота, космополита а родољуб, што је данашњим шематизованим умовима несхватљиво. Одбила је да Први светски рат проведе у Риму и до краја остала уз свој народ
Пише: Дејан Ђорић
Арена
МИЛЕНА ДЕЛИЋ, ЧЕЛНИЦА САВЕЗА, О ОБНОВИ СРПСКОГ РУКОМЕТА
Чекајући стари сјај
Наша школа тог спорта била је темељ савременог рукомета уопште. Припадали су нам и клупски и репрезентативни врхови. А онда су дошле године распада државе и система, године изолације и урушавања. Опоравак мора да буде дуг и темељит, стрпљив, али он је, очито, почео. Обнова рада са младима, обнова струке и инфраструктуре, јачање клубова и лига, дају охрабрујуће резултате. Поново можемо да се носимо са најјачима, а млађе категорије, после много времена, доносе и прве медаље
Пише: Дејан Булајић
Примери
РУМСКА ИГРАЛИШТА У НОВОМ РУХУ
Деци на дар
Потпуно су обновљена игралишта и терени у насељима Берак и Кудош, у Планинској и Назоровој улици, опсежно се уређује излетиште Борковац. Планирано је да у 2023. Општина у сваком селу уреди игралиште или парк, а почело се од Павловца. Брига о деци и младима, о стварним потребама и квалитету живота становништва, у Руми је систематска и непрестана. И то се види, то се осећа на сваком кораку, што потврђују и бројке
Текст и фото: Општина Рума
Водич
ВРЊАЧКА БАЊА НАЈАВЉУЈЕ МНОГО НОВОГА У НОВОЈ СЕЗОНИ
Остати на врху
Шарено, весело, карневалски. Тако је Врњачка Бања на Сајму туризма дочарала предстојеће богато културно и туристичко лето, сву своју понуду у лечилишном, манифестационом, спортском, конгресном, сеоском туризму. Поред градње хотелског комплекса и гондоле са породицом Новака Ђоковића, новитети су и панорамски точак, аква-парк са најбржим тобоганом, Леров тунел из Другог светског рата, додатна понуда у највишем туризму... А стара ствар: видимо се тамо
Каталог
„МЕРКУР” НА 44. МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ ТУРИЗМА У БЕОГРАДУ
Одмор и здравље
Посебно осмишљени „Меркурови” пансиони и у 2023. спајају удобан смештај, најсавременију дијагностику, терапије, третмане минералном водом и високоспецијализован тим лекара. Уз мултимедијалне елементе, бројне госте и пријатеље, све је то на штанду „Меркура” представљено модерно и атрактивно
